Изгубљено: Преглед видео игара

”'Платформе: прегледан Ксбок 360, доступне верзије за ПС3 и ПЦ” ”

Ох, Боже. С једне стране, Изгубљено: Видео игра није ни приближно тако лоша као што би могла бити. С друге стране, појавило се оно што ме забрињавало када сам прегледао игру у јануару, плус још нешто више. Ово је графичка авантуристичка игра која осликава магију и мистерију ТВ емисије, али она то чини упркос игрању игре, а не због ње.

Као што се можда сећате ако читате преглед, игра се фокусира на новог лика-амнезијског фото-новинара-који улази у акцију током прве и друге сезоне серије. Како игра напредује, наш јунак открива своје име (Еллиотт), а затим и своју историју кроз бројне интерактивне флешбекове. У међувремену, окупиран је властитом данашњом потрагом да побегне са острва, добијајући помоћ од сличних Јацка, Кате, Хурлеи и Лоцке док су имали опасне сусрете са црним димом и тим гадним Другима. Све је генијално састављено тако да Еллиотт може комуницирати са сталним глумцима и истраживати тако важне изгубљене локације као Лабудово гротло, пећине, Црна стена и станица Хидра, али без ометања тока изгубљене приче какву познајемо то. Изгубљено: Видео игра се повезује у серију довољно да се осети као део ње, али никада не чини ништа да је поремети. Претпостављам да је за ово требало доста посла.

А то што се осећате као део серије једна је од највећих предности игре. Изгубљено: Видео игра ме подсећа на игру од 24 која је изашла пре неколико година, јер користи све наслове, особине и стилски тикови серије како би свако од седам поглавља игре изгледало као мини епизода програм. Убисофт је ово савршено урадио, покренувши сваки напитак сажетком „Претходно“, погађајући вас Изгубљеним насловом након изненађење или шок, а затим нестаје са насловом краја и оним незаборавним дисонантним месинганим слајдом након обавезног вешалица за литице. У ствари, музика се свуда одлично користи, вероватно чини више од било ког другог елемента да вас убеди да је игра део искуства емисије.

Штавише, Изгубљено: Видео игра на најбољи начин користи егзотичне поставке емисије. Ни окружења у џунгли ни анимација ликова неће се мерити Неистражене за визуелни сјај, али Лост генерално изгледа тако глатко и филмски као што бисте се надали игри заснованој на тако великој ТВ емисији. Додуше, ствари крену мало наопако са тим добро познатим ликовима. Иако су модели убедљиви на слици, анимација је помало дрвена, очи су стаклене, а лица могу бити забрињавајуће лишена израза. Да је ово игра рецимо Примевала, ово не би био проблем, али - хајде момци - ово је игра Лост! И зар Убисофт није могао да скупи довољно новца да уђе у сваког кључног члана оригиналне екипе? Гласови за Јацка, Савиера, Кате и Лоцке разумно су увјерљиви, али Цхарлие је гранично ужасан и још увијек постоји чудан тренутак у којем ствари не иду баш најбоље.

Што нас уредно доводи до једног од разлога зашто игра не функционише - интеракције. Обећано нам је много интеракције са ликовима, и у одређеној мери то и добијамо. Јацк вам лаје наредбе, Саиид пријети, можете трговати са Савиером или нека Лоцке дјелује као ваш гуру и ваш водич. Проблем је што је све то врло површно. Или само користите најприкладније питање да бисте добили одговор који ће вас одвести на следећи корак радње, или јесте укључени у скуп врло једноставних упита, изјава и одговора који се понављају и понављају без икаквог смисла за прави дијалог догађај. Одлука да се избегне разгранати дијалог можда је смањила време и трошкове развоја, али игру је коштало много срца и душе. Такође је разочаравајуће што су други ликови тако ретко - па чак и тако лоше - интегрисани у загонетке игре и акционе секвенце. Изгубљени је представа у којој ликови раде заједно (или један против другог) како би постигли одређене циљеве. Зашто онда не игра? Да ли је једноставно било превише тешко? Да ли је захтевало превише маште?

Машта. Мрзим то рећи, али изгледа да је маште недостајало свуда. Заборавите сложене или занимљиве загонетке; углавном смо се вратили стварима да набавимо бакље како бисмо могли да прођемо кроз пећину или да пронађемо одређене предмете како бисмо могли да прођемо кроз врата. Претпостављам да су загонетке реалније од замршених напора који се налазе у другим авантуристичким играма, али су и помало очигледне и досадне. Да дода мало потешкоћа, Убисофтов тим је свако поглавље упаковао са једном или више загонетки са кутијама са осигурачима, где се налазите испробавање различитих комбинација и распореда осигурача како би се добиле вредности радног напона на већем броју мерила. Замислите верзију Биосхоцк где има мање стрељања мутаната и мање петљања по плазмидима и ужасно много више хаковања, па бисте могли само да замислите колико је ово забавно - или не.

Није да и тамо нема запакованих секвенци акција, али оне су или невероватно једноставне или ужасно фрустрирајуће. Ово прво није критика када ово сматрате игром за обичну публику, али ово друго дефинитивно јесте. Кад се већ борим да избегнем озлоглашени црни дим - здраво, изненадна смрт! - Не морам стварно да се борим са збуњујућим пејзажима (је ли то пут или није?) Или наглим променама угла камере (на који начин сада гледам?) У ствари, бизарне дизајнерске одлуке су често питање. Зашто бакље изгоре тако брзо? Зашто умиреш кад они умру? Зашто снимање фотографије из једног угла изазива догађај док снимање истог објекта из другог угла није? Зар не би било лепо добити упозорење да би коришћење рачунара или приближавање олупини могло да изазове вашу скору смрт?

Са позитивне стране, игра има и других јаких страна. Рецензије су заиста забавне. Прво користите фотоапарат да бисте добили савршен снимак који ће искристалисати успомену, а затим можете то детаљније истражити да бисте попунили језиве детаље ваше мрачне прошлости. Као у емисији, флешбек заплет може бити занимљивији од актуелних догађаја, и свака част Убисофт за проналажење Еллиотта у позадини која задржава вашу пажњу и осећа се као део онога што бисте могли очекивати фром Лост. На крају, кроз загонетке и фрустрирајуће акционе секвенце, прича и јака атмосфера ће вас натерати да се пробијете. Чак и када сама игра није толико привлачна, некако то чини цело изгубљено искуство.

Свеједно, тешко је препоручити да ви, па чак и Изгубљени опсесивци, купите игру, једноставно зато што лако можете да га пробијете за пет или шест сати и - за 30 фунти - то није велика ствар долар. Немам ништа против да похвалим игру од 40 фунти када испоручује осам сати чисте генијалности, али то није случај са Изгубљеним. Ако и даље желите да га добијете, ево једноставног теста. Ако сте добили Ски да гледате Изгубљено или сте платили 40+ фунти за сет за трећу сезону, молим вас, наставите са мојим благословом. Ако не, изнајмите га и уживајте док траје, нека вам буде драго што нисте потрошили више новца на овај понекад фини, али углавном погрешан покушај да представу оживите у видео игрицама.

„Пресуда“

Изгубљено: Видео игра је боља у томе што је изгубљена него што је видео игра. Иако вјерно биљежи изглед и дојам представе, игра је прекратка, превише неинспирирана и превише фрустрирајућа да би се парирала.

Поуздана оцена

Зашто веровати нашем новинарству?

Основана 2004., Трустед Ревиевс постоји како би нашим читаоцима дала темељне, непристрасне и независне савете шта да купе.

Данас имамо 9 милиона корисника месечно широм света и процењујемо више од 1.000 производа годишње.