Невероватни Хулк: Преглед видео игара

”'Платформе: Ксбок 360, ПС3, ПС2, ПЦ, Вии, ДС - прегледана је верзија Ксбок 360.”

Као што су редовни читаоци могли закључити из мог прегледа Ирон Мана прошлог месеца, немам баш велика очекивања од адаптација игара суперхеројских успешница. Уз врло мали број изузетака, они су туробни, неинспирирани и немаштовити послови, наизглед осмишљени да опљачкају новчанике оних који су волели филм (или новчанике својих родитеља, дођите до тога). Са невероватним Хулком, међутим, заиста нема оправдања. Све што су Едге оф Реалити и Сега морали да ураде је да следе шаблон који је поставила компанија Радицал Ентертаинмент пре две године Инцредибле Хулк: Ултимате Деструцтион, полирајте га, попуните неколико пукотина и учините га нејасно релевантним за радњу филма. Посао обављен.

Шокантно, то су мање -више управо оно што су урадили. Инцредибле Хулк прати Ултимате Деструцтион у напуштању линеарних нивоа за структуру отвореног света, овде-као у игри Спидер-Ман 3-острво Манхаттан. Још нисам погледао филм, па вам не могу рећи колико блиско игра одражава заплет, али колико ја знам игра траје у једном правцу - војска и њена потрага за Бруцеом Баннером стварање ривалске „грозоте“ - и додаје бројне додатне нити засноване на активностима мистериозне групе познате као Енклава и активностима селекције супер зликовци.

Мисије које даље ове зацртане црте су испрекидане око Менхетна како би Хулк могао да бира како му се прохте, а довршавањем једне мисије отвориће се друге у једној или више линија заплета. Успут ћете добити избор мини игара у којима ћете се окушати, а да не спомињемо богатство бонуса и колекционарских предмета, од ствари које побољшавају ваше здравље и ваш гнев (који се користи за пуњење здравља и разорне посебне потезе) до омота стрипова, зграда за сувенире и алтернативних верзија Хулка до игра.

Ово је бољи отворени свет него што смо видели у недавним напорима као што су Спидер-Ман 3 и Ирон Ман; гушће насељен, са већом разноликошћу становништва и промета и више осећаја за свет који се прилагођава вашим поступцима. Скоро све што видите може бити уништено ако се мало потрудите и баците такси, стубове за лампице, аутобусе, хумве, војници, разбијачи оклопљених трупа и чудна мутирана створења у пејзаж вероватно је највеће задовољство игра. Цијеле зграде могу се срушити ако им дате довољну казну, па ћете чак добити и горе наведене сувенире ако можете срушити знаменитост Нев Иорка. Због таквог понашања Хулк је постао популарна личност са мрзовољним малишанима од две до осамдесет година; слободно повичите „Хулк Смасх!“ док идете!

Наравно, мана свега тог радосног разбијања је то што су они слабићи људи у зеленој зелени гарантовано је да ће униформе интервенисати, а што сте деструктивнији, то ће више добити начин. На срећу, Хулк има пристојан репертоар потеза којима их може погодити, од класичног ударца до хватања и бацања до подизања аутомобила или ступа лампе и ударања њима. У почетку се чини да је борбени систем слаб у поређењу са Ултимате Деструцтион, али у ствари још увек можете да згњечите аутомобиле у челичне рукавице или претворите таксије и делове зграда у штитове; само треба да сачекате док игра прво откључа неопходне потезе.

Постоји сличан проблем са кретањем. У почетку, мање весели зелени див осећа се полако и везан за тло након Ултимате-а Деструцтион'с Хулк, који је појурио уз небодере и прескочио неколико високих зграда у једном везан. Међутим, неколико надоградњи брзине ускоро ће излијечити први проблем, док ће се навикавање на набијени скок и одскакање великих брзина ријешити други. И иако не могу а да не пропустим зидне лудорије због којих је прелазак од А до Б био толико радостан Ултимате Деструцтион, још увек можете скалирати зграде великом брзином снагом моћног Хулкса оружје.

Све је ово добро, али на десетине малих шачица спуштају Тхе Инцредибле Хулка са нивоа претходне Хулк игре. Готово у сваком важном погледу, ово је игра која скоро, али никада сасвим, не доноси. Узмимо за пример графички механизам. На нивоу улице већину времена добијате управо онолико визуелног богатства какво бисте очекивали од игре из ере ХД, са детаљним, лепо исцртаним Хулк, неке солидне зграде, пристојно осветљење и велика колекција аутомобила, пешака и непријатељских трупа или возила која деле екран. Идите горе до небодера, и уместо великих удаљености извлачења које очекујемо након Ассасин'с Црееда или Распадање, добијате досадне кровове са очигледним поплочавањем текстуре и страховито пуно замагљивања да бисте одржали брзину разумно. А кад се акција успори, брзина кадрова се успорава, прелазећи од повремених трзаја до пуних налета муцање када има превише непријатеља у непосредној близини, или када пројектили почну кишу доле. Чак сам чуо да се прича о потпуном замрзавању, мада ми се на срећу још није догодило нешто од овога.

У међувремену, дизајн мисије и темпо су велико разочарење. Превише се уклапа у класичну пратњу овог момка/победите ове зликовце/одложите ове формуле бомби, а већина значи да радите исти основни задатак неколико пута док игра не одлучи да сте учинили довољно. Мало је стратегије коју смо видели у Ултимате Деструцтион -у, а борба једноставно није тако разноврсна или узбудљива. Нема смисла да развијате своје способности и комбинације тако да одговарају растућим моћима ваших непријатеља, а кад се надограде надовежу, чини се да се сервирају без много риме или разлога. Чак ни мини игре немају духовитост какву смо видели из радикалних напора. Разбијање 25 аутомобила или ударање толико војника у минути је забавно, али где је еквивалент изазовима шутирања аутомобила, спасавања или мини голфа? Невероватни Хулк може учинити безумно уништавање, нема проблема, али ранија игра и даље држи ознаку „Ултимате Деструцтион“.

Али највећи проблем ове игре је понављање. Не помаже то што је Ултимате Деструцтион имао два различита окружења - пустош и град - да бисте се снашли, Тхе Инцредибле Хулк има само једно. Не помаже ни то што се чини да се толико мисија одвија у истим малим окрузима. Ставите ово заједно са тежим борбеним фокусом Тхе Инцредибле Хулка и добићете игру у којој оно што радите за пет сати или шест се не разликује толико од онога што сте радили у другом сату, и ако искључите чудан скок, тешкоће заиста неће имати повећао. До овог тренутка све почиње да се помало умара. Такође, већину времена једноставно нема довољно доступних мисија. Увек има где да се оде и има шта да се уништи, али зар не би било лепо имати карту која врви од могућности?

Да ли ово чини Тхе Инцредибле Хулк лошом игром? Не. Боље је од Ирон Мана, на пример. Не би било фер ни критиковати је преоштро само зато што не успева да оправда једну од најбољих игара суперхероја икада направљених. Свеједно, ово није игра за коју бих препоручио да уложите 30 до 40 фунти, само зато што мислим да бисте могли најбоље видети у року од неколико поподнева. Постоји нека добра, једноставна забава у свом том глупом уништењу, али се врло мало тога дешава испод површине, и Невероватном Хулку јако недостаје бујност и разиграност која је Ултимате Деструцтион учинила тако великом искуство. Резултат је напола пристојна филмска адаптација, али бледо зелена сенка супериорне игре Хулк.

„Пресуда“

Мудро, Тхе Инцредибле Хулк се одлучује за клонирање постојеће, одличне Хулк игре. Нажалост, технички проблеми и општи недостатак инспирације значе да то није ништа више од компетентног повезивања успешница.

Поуздана оцена