Ресидент Евил 4 Ремаке се најбоље игра у „лаком режиму“

МИШЉЕЊЕ: Постоји наслов који никада нисам мислио да ћу написати. Играо сам Ресидент Евил 4 Ремаке већ око недељу дана и постоји једна ствар коју сам већ препознајте – цело искуство је много пријатније ако играте на лакши „Ассистед“ режим.

Пре него што екипа „Гит гуд сцруб“ изађе у својим гомилама да ме оборе, желим да упозорим да потпуно разумем како моја поента у почетку звучи. На крају крајева, под правим околностима, апсолутно волим игре које могу да ми дају трку за свој новац.

Иако ми је требало апсурдно много времена да скинем првог главног шефа Елден Ринг, ценио сам да је цела ствар изгледала као сложена загонетка која се може савладати када се ухвати у коштац из правог угла. Кроз чисту одлучност (и мало млевења нивоа), било који задатак у Елден Рингу се може савладати и када коначно победите следећи велики зло, мало је осећања у игрицама попут тога.

Међутим, са Ресидент Евил 4, тврдио бих да је игра већ довољно тешка захваљујући хорор поставци. У било ком тренутку током многих ужурбаних сцена борби у игри, можете бити окружени прилично брзо ако не обраћате велику пажњу на оно што се дешава око вас.

Игра је дизајнирана да вас увек држи на ивици, што заузврат утиче на вашу способност да узвратите јер постаје све теже да се постројите исправно пуцате, посебно када знате да један промашени метак може довести до тога да будете забијени у зид без икаквих средстава побећи.

Наишао сам на овај проблем када сам покретао игру у „Стандард“ режиму, на крају сам био преплављен у првом селу борио сам се док сам покушавао да избегнем да ме ухвате у бокс, а истовремено сам пазио на ресурсе и било какве секире које се бацају на мене глава. Свега је то било превише.

Након тог искуства, имао сам опцију да променим поставку тежине у „Помоћно“ и одмах ми је све било много пријатније. Ужас сцене је и даље био нетакнут, али овог пута није било додатног слоја фрустрације због неуспеха да се држи корак са игром.

Чак и сада, неколико сати у мом „Ассистед“ трчењу, хорор игре није попуштао, а чак и када је подешен на овај режим, још увек је могуће вас заслепи непријатељ који вреба у сенци, али на овај начин се осећате као да заиста имате шансу да узвратите, и када имате само ограничено време током радног дана да заиста играте најновије видео игрице, тај осећај напредовања јесте непроцењив.

Не очекујем да ће се сви сложити са мном по овом питању, али било је занимљиво видети како да ублажим сопствене стигме о игрању игре у „једном режиму“, заправо сам пронашао далеко пријатније искуство у целини – и зар то не би требало да буде тачка?

Зашто веровати нашем новинарству?

Основан 2003. године, Трустед Ревиевс постоји да би нашим читаоцима пружио темељне, непристрасне и независне савете о томе шта да купе.

Данас имамо милионе корисника месечно из целог света и процењујемо више од 1.000 производа годишње.